Prema izveštaju svetske zdravstvene organizacije (WHO), karijes i parodontopatija spadaju u najrasprostranjenija oboljenja na svetu, odmah posle kardiovaskularnih oboljenja. Dakle, ne samo da su najrasprostranjenije bolesti zuba, već i među najčešćim bolestima uopšte.

Karijes, odnosno karijesnu leziju uzrokuju bakterije sa svojim enzimima koje razaraju zubnu gleđ i dalje prodiru u dentinski deo zuba. U zavisnosti od prodora bakterija kroz gleđ i dentin, karijesne lezije mogu biti površinske (superficijalne) i duboke (profunda). Uznapredovali karijes može dovesti do nastanka pulpitisa (zapaljenje zubnog živca).

Po dijagnostikovanju karijesne lezije u zavisnosti od njene veličine, tj. površine zuba koje zahvata, terapija može biti konzervativna ili protetska.

Konzervativna terapija uključuje uklanjanje kompletne karijesne lezije i postavljanje zubnog ispuna (plombe).

U zavisnosti od materijala zubni ispuni mogu biti kompozitni (bele plombe), amalgamski (crne ili sive plombe), glas-jonomer ispuni, kompomeri, zlatne plombe i na kraju keramički ispuni (onlej, inlej…).

1. Dentalni kompoziti – bele plombese odlikuju visokim estetskim osobinama i samim tim dobro imitiraju prirodna zubna tkiva. Kompozitni materijali omogućavaju restauraciju zuba uz mnogo manje uklanjanja zdravog zubnog tkiva zahvaljujući adhezivnim sredstvima. Osnovna namena dentalnih kompozita je nadogradnja oštećenog dela zuba koje je nastalo zbog različitih faktora. Jednako dobro se mogu koristi za kozmetička poboljšanja osmeha postavljanjem kompozitnih faseta kojima se može uticati na promenu oblika i boje zuba.

Prednosti kompozita – glavna prednost kompozita u odnosu na druge materijale za ispune, izuzev keramike, su estetska svojstva. Zbog svojih fizičkih osobina, prelamanja svetla i kameleon efekta boja nadoknade može biti identična boji prirodnog zuba.

Mane kompozita – nakon postavljanja kompozita kod pacijenata se može javiti osetljivost zuba. Takođe boja dentalnih kompozita se vremenom menja. Razlog promene boje je unos kafe, čajeva, vina i hrane sa jakim pigmentom.

2. Amalgami su mešavina žive sa srebrom, kalajem, bakrom i cinkom. Amalgamske plombe su tzv. „crne plombe“ i najduže su u upotrebi. Poseduju dobre mehaničke osobine, ali zbog loših estetskih karakteristika i osporene toksičnosti sve se ređe koriste. Prilikom pripreme zuba za ugradnju amalgamske plombe neophodno je ukloniti više zubnog tkiva kako bi se obezbedila retencija, što je još jedna od mana amalgamskih plombi.

3. Keramika kao materijal za plombe se pojavila kao odgovor dentalne industrije na visoke biološke i estetske zahteve. Fabrički pripremljeni blokovi keramike daju materijalu poseban kvalitet. Ova keramika omogućava veću transmisiju svetlosti, povećanu transparenciju i prirodnu refleksiju, čime se postižu maksimalni funkcionalni i estetski rezultati.

4. Zlato spada u grupu dragocenih metala i zbog svoje velike postojanosti, blistavog sjaja, biokompatibilnosti i dobre mogućnosti obrade kao materijal za zubne plombe ima dugu tradiciju u stomatologiji. Međutim, primena savremenih materijala (keramika i drugi ) kao i njegova visoka cena, doveli su do toga da se zlato sve ređe upotrebljava.

U stomatološkoj ordinaciji Dentix Vaše stare plombe biće zamenjene estetskim plombama koje u potpunosti anatomski i morfološki imitiraju oblik i boju zuba.